Šejh Ebu‐l‐Mundhir Eš‐Šenqiti



قد رأيت آراء مختلفة حول مشروعية التصويت في الإنتخابات البرلمانية. من العلماء من ي وجبه
على أنه نوع من أنواع الأمر بالمعروف والنهي عن المنكر ومنهم من يحرمه بناء على أنه مبني على
اتخاذ مشرعا من دون الله

Primjetio sam različita mišljenja oko propisa glasanja na parlamentarnim izborima. Među ulemom ima onih koji ga smatraju obaveznim, kao jedan od načina naređivanja na dobro i odvraćanja od zla, a ima i onih koji ga zabranjuju jer se zasniva na uzimanju zakonodavca (propisivača) mimo Allaha.

ونحن نرى القول الثاني وأنه لا يجوز أن يتخذ مشرعا من دون الله وأن التصوت لعضو البرلمان هو
اتخاذه مشرعا من دون الله وقد اتخذه إله من دون الله إذ التشريع حق من حقوق الله كما قال
تعالى: إِنِ الحُْكْمُ إِلا لِلّهِ أَمَرَ أَلا تَعْبُدُو اْ إِلا إِيَّاه ذَلِكَ الدِّينُ الْقَيِّمُ وَلَكِنَّ أَكْثَرَ النَّاسِ لا يَعْلَمُونَ

Mi smo na stavu drugog mišljena i da nije dozvoljeno uzeti nekog drugog mimo Allaha za zakonodavca i da je glasanje za člana parlamenta (parlamentarca) uzimanje istog za zakonodavca mimo Allaha i da ga je uzeo za boga mimo Allaha, pošto je zakonodavstvo pravo od Allahovih prava, kao što je rekao Uzvišeni:
“Zaista hukm (sud, vlast) ne pripada osim Allahu, naredio je da ne obožavate nikog osim njega. To je prava vjera, ali većina ljudi ne zna.”

وقال تعالى

I rekao je Uzvišeni:

وَلَا يُشْرِكُ فِي حُكْمِهِ أَحَدً

I ne uzima (Allah) za saučesnika u svom hukmu (sudu, vlasti) nikoga.

فنسأل هذه الأسئلة مبنيا على هذا الرأي

Stoga postavljamo ova pitanja na osnovu ovog mišljenja.
:السؤال الأول

Prvo pitanje:

ما حكم المسلم من أعضاء البرلمان ينوي ويعلن أنه لن يشرع حكما يخالف الشريعة ولن
يستخدم منصبه إلا ليصوت لأحكام توافق حكم الله وضد الأحكام التي تخالف الشريعة؟

Kakav je propis muslimana, člana parlamenta (parlamentarca), koji nijeti i obznanjuje da on neće propisivati (donositi) zakon suprotan Šerijatu i neće koristiti svoju funkciju (položaj) osim da glasa za propise koji se podudaraju sa Allahovim propisom, a protiv propisa koji se suprotstavljaju Šerijatu?

هل التصويت لهذا البرلماني المسلم الذي أعلن هذه النية يتعتبر إتخاذ مشرعا غير الله؟

Da li se glasanje za ovog pralamentarca muslimana, koji je obznanio ovaj nijet smatra uzimanjem zakonodavca mimo Allaha?

هناك من يقول أن من واجبات الخليفة تطبيق شرع الله. فيقولون لو أن هذا البرلماني ينطلق من
هذا المنطلق ولا يخالف ما نوى وأعلن، لا يمكن أن يسمى مشرعا لأنه إنما يحاول أن يفعل
بمنصبه ما يفعله الخليفة بمنصبه.

Neki kažu da je od obaveza halife da sprovodi Allahov Zakon. Pa kažu, ako bi parlamentarac polazio sa toga stanovišta i ne suprostavljao se onome što je zanijetio i obznanio, ne bi se mogao nazvati zakonodavcem, jer on pokušava da sa svojom funkcijom (položajem) uradi ono što i halifa radi sa svojom.

فيقولون أنه بالنسبة للتشريع هو لا يعمل شيئا لا يفلعه الخليفة. نحن نعلم أن هناك فرق كبير بين
المنصبين إذ أنه يمكن للبرلماني في النظام الديمقراطي أن يشرع من خلال منصبه بخلاف الخليفة
الذي لا يشرع وإنما يطبق الشريعة، فبقبول البرلماني هذا المنصب فقد قبل منصبنا يمكنه أن يشرع
ما يخالف الشريعة بخلاف الخليفة إذ لا يمكنه التشريع.

Pa kažu, da što se tiče zakonodavstva, on ne radi ništa što ne radi i halifa. Mi znamo da postoji velika razlika između dvije funkcije (položaja), pošto parlamentarac u demokratskom uređenju može propisivati (donositi) zakone (ozakoniti propise) za razliku od halife koji ne propisuje već samo sprovodi Šerijat. Prihvatanjem te funkcije (položaja), parlamentarac je prihvatio funkciju (položaj)
s kojim može propisati (ozakoniti) nešto što je u suprotnosti sa Šerijatom, suprotno halifi koji ne može propisivati (donositi zakone).

م لن

I šta da kažemo za parlamentarce muslimane u Egiptu koji su se prilikom odpočinjanja rada parlamenta zakleli Allahom, da neće koristiti svoju funkciju za pomaganje ijednog, od strane ljudi donešenog, zakona? Da li se onaj ko postupi tako smatra zakonodavcem mimo Allaha i da li se glasanje za njega smatra
uzimanjem za zakonodavca nekog drugog mimo Allaha?

Drugo pitanje:

أحد حجج الذين يقولون ما جاء في السؤال الأول أن الشرك في التشريع إنما هو في التشريعات
التي تخالف الشريعة ويستدلون بقول الله تعالى:

Jedan od dokaza onih koji kažu ovo što je spomenuto u prvom pitanju je, da je širk u zakonodavstvu samo u propisivanju onoga što se suprostavlja Šerijatu i dokazuju to sa govorom Allaha uzvišenog:

اتَّخَذُواْ أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَانهَُمْ أَرْبَابًا مِّن دُونِ اللّهِ

Uzeli su svećenike i monahe svoje za gospodare mimo Allaha.

والحديث، مع العلم بضعفه، عن عدي بن حاتم قال: أتيت النبي صلى الله عليه وسلم وفي عنقي
صليب من ذهب فقال يا عدي اطرح عنك هذا الوثن وسمعته يقرأ في سورة براءة {اتخذوا
م ولكنهم كانوا إذا أحلوا

Kao i hadis, znajući za njegovu slabost, od Adijja bin Hatima, rekao je: Došao sam Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, a oko vrata mi okačen zlatni krst, pa je rekao: O Adijj, odbaci od sebe tog idola. I čuo sam ga da uči suru Beraa: “Uzeli su svećenike i monahe svoje za gospodare mimo Allaha”, rekao je što se tiče da ih nisu obožavali, ali bi kad bi im ohalalili nešto, i oni bi ga ohalaljivali a ako bi im zabranili nešto, i oni bi ga zabranjivali. Prenosi ga Tirmizi i drugi.

وكذلك ما جاء عن أبي البختري قال: سئل حذيفة رضي الله عنه عن هذه الآية {اتخذوا
م أربابا من دون الله} أكانوا يصلون لهم قال لا ولكنهم كانوا يحلون لهم ما حرم

Takođe ono što se prenosi od Ebu El‐Buhterija, rekao je: Upitan je Huzejfe,radijAllahu anhu, o ovom ajetu: “Uzeli su svećenike svoje i monahe svoje kao gospodare mimo Allaha”, da li su se klanjali njima? Rekao je: Ne, ali su im dozvoljavali ono što im je Allah zabranio, pa su ga i oni dozvoljavali i zabranjivali ono što je im je Allah dozvolio pa su ga i oni zabranjivali. Tako su im postali
gospodari. Prenosi ga Bejheki i drugi.

ويقولون أن هذا يدل على أن الشرك في التشريع إنما هو في تشريع ما يخالف شريعة الله من تحليل
الحرام وتحريم الحلال وليس فيما يوافق الشريعة.

Kažu da to ukazuje da je širk u zakonodavstvu samo u propisivanju onoga što se
suprostavlja Allahovom Šerijatu od dozvoljavanja zabranjenog i zabranjivanja
dozvoljenog, a ne u onome što se slaže sa Šerijatom.

ويستدلون أيضا بقوله تعالى:

To dokazuju i sa govorom Uzvišenog:

أَمْ لهَمُْ شُرَكَاء شَرَعُوا لهَمُ مِّنَ الدِّينِ مَا لمَْ يَأْذَن بِهِ اللَّه

Zar da imaju saučesnike (sa Allahom) da im propisuju od vjere ono što Allah nije dozvolio?

ويقولون بأن ذكر هذه الشركاء إنما جاء في قوله تعالى:

Kažu da je spominjanje ovih saučesnika došlo u govoru uzvišenog:

مَا لمَْ يَأْذَن بِهِ اللَّه

Ono što Allah nije dozvolio.

فإذا كانت هذه الأحكام موافقة للشريعة فلا نعتبر تلك المشرعين شركاء.

Pa ako su ti zakoni u skladu sa Šerijatom, nećemo te zakonodavce smatrati saučesnicima.

وكذلك يستدلون بالإجماع على أن للحاكم أن يشرع في الأمور المسكوتة عنها في الشريعة مثل
قوانين المرور وغيرها، فقالوا أن المكفر هي القوانين التي تخالف الشريعة وليست التشريع في حد
ا.

Takođe to dokazuju sa konsenzusom da vladar može propisivati u stvarima koje su prešućene u Šerijatu, kao saobraćajni zakoni i drugi, pa kažu da su zakoni koji izvode iz vjere, oni zakoni koji se suprotstavljaju Šerijatu, a ne zakonodavstvo samo po sebi.

فبناء على ما سبق يقولون بأن من دخل البرلمان مع إعلان النية بعدم مناصرة أي قانون مخالف
للشريعة لا يمكن أن يعتبر مشرعا من دون الله وبأن التصويت له لا يعتبر اتخاذه مشرعا من دون
الله.

Na osnovu predhodno spomenutog kažu da onaj koji uđe u parlament, uz obznanjivanje nijeta da neće pomagati nijedan zakon koji se suprostavlja Šerijatu, ne može se smatrati zakonodavcem mimo Allaha i glasanje za njega se ne može smatrati uzimanjem istog za zakonodavca mimo Allaha.

ذه الأمور؟

Pa šta da kažemo onima koji dokazuju sa ovim?

Treće pitanje:


Oni što govore predhodno spomenuto to dokazuju i sa tim da je sklapanje ugovora u kojem je šart koji obavezuje na suprostavljanje Šerijatu sa djelom ili izostavljanjem istog, u osnovi ugovor biva ispravan a uslov neispravan. To dokazuju sa hadisom od Aiše, radijAllahu anha, koji je mutefekun alejhi, a tekst je kod Buharije, da je htjela kupiti Beriru, ali su joj uslovili njeno starateljstvo, pa je to spomenuto Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao Vjerovjesnik sallallahu alejhi ve sellem: Kupi je, pa je oslobodi, zaista je strateljstvo samo onom ko oslobodi (roba). I poklonjeno joj je meso pa je rečeno Vjerovjesniku sallallahu alejhi ve sellem: Ovo je sadaka, udjeljena Beriri, pa je rekao Vjerovjesnik sallallahu alejhi ve sellem: Ovo je njoj sadaka, a nama hedija, pa joj je dat izbor.



Pa kažu da, pošto ta funkcija dozvoljava donošenje (propisivanje) zakona koji se suprotstavljaju Šerijatu, to ne spriječava ulazak općenito ako zanijeti i obznani da neće raditi ono što se suprostavlja Šerijatu i da neće biti zakonodavac mimo Allaha, kao što se Aiša, radijAllahu anha, ne smatra onom koja se suprostavila
Šerijatu njenim slaganjem sa spomenutim ugovorom, zato što je zanijetila da se neće pridržavati ništavnog uslova. Pa kako da odgovorimo na ove šubhe?


Izvinjavamo se zbog duženja, ali želimo dobro razumjeti ova pitanja kako bi se mogli boriti protiv ove dave.

Allah vas nagradio dobrim.

اﻟﻤﺠيب: اللجنة الشرعية في المنبر

Odgovara: šerijatska komisija Minbera (internet stranica)

بسم الله الرحمن الرحيم
الحمد لله رب العالمين والصلاة والسلام على النبي الكريم وعلى آله وصحبه أجمعين.
هناك حقيقة يتجاهلها الكثير من المروجين للمشاركة في الانتخابات وهي أن القضية تتعلق
بالمشاركة في نظام يجعل الحكم لغير الله, وأنه لا يمكن المشاركة في هذه الانتخابات إلا بعد
الخضوع لهذا النظام والتسليم بالتحاكم إليه.

Postoji suština koju ne poznaje većina zagovarača učestvovanja u izborima, a to je da je slučaj povezan sa učestvovanjem u sistemu (uređenju) koji daje hukm (sud, vlast) nekom drugom mimo Allaha, i da nije moguće učestvovati u tim izborima, osim nakon podređenosti tom sistemu i predavanju sa parničenjem pred njim.

وذالك شرط للتصريح لأي حزب بالعمل السياسي.

I to je uslov za dozvolu bilo kojoj stranci za političko djelovanje.

وهم حين يشاركون في الانتخابات لا يستطيعون أن يحذروا الناس من الديمقراطية لأن ما يمارسونه
هو الديمقراطية بعينها.

I oni prilikom učestvovanja na (u) izborima ne mogu upozoravati ljude na demokratiju kad je ono što oni lično praktikuju demokratija.

إذن فالمشكلة تكمن في مجرد المشاركة في هذا النظام والرضى به والتسليم له بغض النظر عن كون
النواب سيشرعون أم لا.

Znači da je problem samo učestvovanje u tom sistemu i zadovoljstvo sa njim i predanost njemu, bez obzira da li će zastupnici propisivati ili ne.

ذه الوظيفة والإقرار

Zato kažemo: Već samo pripisivanje parlamenitma je djelo koje izvodi iz vjere, zato što podrazumjeva zadovoljstvo sa tim zanimanjem (profesijom) i potvrđivanje istog, a zadovoljstvo sa nevjerstvom je nevjerstvo.

والبرلماني يكفر بعينه, إذا توفرت في حقه الشروط وانتفت الموانع, سواء شرع أو لم يشرع, لأن
المنتسب إلى البرلمانات مشرع بالقوة, والممارس للتشريع مشرع بالفعل, ولا فرق في الحكم بين
الفاعل بالفعل والفاعل بالقوة,

I parlamentarac se tekfiri lično, ako se po pitanju njega ispune uslovi i otklone prepreke, bez obzira da li je propisivao ili ne. Zato što je onaj koji se pripisuje parlamentima, zakonodavac sa snagom (moć nametanja zakona), a primjenjivač zakonodavstva je zakonodavac na djelu (praktičar, sprovodilac). Nema razlike u
propisu između (direktnog) počinioca djelom i (indirektnog) počinioca sa snagom.

فالسيف في غمده يسمى صارماً، وعند حصول القطع به يسمى صارما، وهو في الغمد صارم
بالقوة، وعند حصول القطع صارم بالفعل.

Sablja se u svojoj korici (kad je oštra) zove sarim, i kad se sa njom sječe se zove sarim, dok je u koricama se zove sarim sa snagom, a dok sječe zove se sarim djelom (sječenjem kojim ukazuje na svoju snagu i oštrinu).

والعدو المحارب تنسحب عليه أحكام الحرابة في بيته وهو غافل عن السلاح كما تنسحب عليه
وهو حامل سيفه في المعركة.

Nad neprijateljem ratnikom se primjenjuju propisi ratovanja i dok je u svojoj kući i nije naoružan, kao što se primjenjuju nad njim dok nosi svoju sablju u bitci.

وكل من يسعى بالفعل إلى تحكيم شرع الله فلا ينبغي له المشاركة في هذه البرلمانات القائمة على
مبدأ التصويت وتحكيم الأغلبية, لأن اللجوء إليها يعني إخضاع الشريعة للاستفتاء والتصويت,
والشريعة موضوعة على الإلزام لا على التخيير.

Svako ko žuri djelovanjem prema suđenju (vladanju) Allahovim zakonom, ne priliči mu učestvovanje u ovim već uspostavljenim parlamentima sa stanovišta glasanja i vladanja većine, jer pribjegavanje njima znači potčinjavanje Šerijata
referendumima i glasanju, a Šerijat je predmet obavezivanja a ne biranja.

إن التصدي للقوانين المخالفة لشرع الله لن يكون عن طريق هذه البرلمانات الشركية وإقرار القوانين
من خلالها باسم الشعب, وإنما يكون باعتزالها والمطالبة بالقضاء عليها والتحاكم إلى شرع الله
مباشرة عن طواعية وخضوع.

Odupiranje zakonima koji su u suprotnosti Allahovom zakonu ne može biti putem ovih (širkijskih parlamenata) parlamenata širka i priznavanja zakona u njima u ime naroda, nego će biti sa udaljivanjem od njih i traženjem njihovog ukidanja i
suđenja direktno Allahovim zakonom dobrovoljno i sa predanošću.

ا القفز على حقيقة الفرق بين

A što se tiče pokušaja poređenja parlamentarca sa halifom, pa to je jasna zabluda onih koji sa njom žele prelaženje preko suštine razlike između zakonodavne i izvršne vlasti.

فالخليفة مهمته هي تنفيذ ما هو مقرر من الأحكام الشرعية.

Tako je halifina okupacija izvršavanje onog što je utvrđeno od Šerijatskih propisa.

وإن كان يحق له تقنين الإجراءات الإدارية فمن شرط ذالك أن يكون مندرجا تحت الأحكام
ذا المعيار لا يعتبر سلطة تشريعية.

I ako mu je dozvoljeno propisivanje upravnih postupaka, tome se uslovljava da bude u okvirima Šerijatskih propisa a ne suprotan njima ili van njihovih okvira i on se po tom kriteriju ne smatra zakonodavnom vlašću.

أما البرلماني فهو يعتبر سلطة تشريعية بالفعل لأنه غير مقيد بسلطة تشريعية فوقه وكل ما يقرره
يكتسب وصف التشريعات.

A što se tiče parlamentarca, on se smatra zakonodavnom vlašću na djelu zato što nije ograničen sa zakonodavnom vlašću iznad njega i sve što potvrdi dobija opis zakonodavstva.

اما قولهم: "الشرك في التشريع إنما هو في تشريع ما يخالف شريعة الله من تحليل الحرام وتحريم
الحلال وليس فيما يوافق الشريعة" فهو لا ينسحب إلا على التقنينات والإجراءات الإدارية في
ظل الانطلاق من مبدأ التحاكم للشرع والخضوع له.

A to se tiče njihovog govora da je širk u zakonodavstvu u propisivanju onoga što je suprotno Allahovom Šerijatu, od ohalaljivanja harama i oharamljivanja halala i da nije u onom što se podudara sa Šerijatom, ono se ne primjenjuje osim na zakonima o upravnim postupcima, pod okriljem polaska sa stanovišta suđenja (vladanja) po Šerijatu i potčinjavanja njemu.

وأما ما يحدث في البرلمان من تشريع فهو إنما يحدث باسم الشعب وانطلاقا من الخضوع لإرادته
ولو كانت مخالفة لشرع الله.

A to što se dešava u parlamentu od zakonodavstva, to se dešava u ime naroda, polazeći od potčinjavanja njegovom htjenju, pa makar bilo suprotno Allahovom Zakonu.

والدليل على ذالك أن هؤلاء البرلمانيين لا يستطيعون فرض ما يوافق الشريعة ولا رفض ما يخالفها
إذا لم يكونوا هم الأغلبية, إذن فالخضوع في هذا البرلمان للأغلبية وليس لله تعالى.

A dokaz za to je da ovi parlamentarci ne mogu obavezati ono što se podudara sa Šerijatom, a odbiti ono što mu se suprostavlja ako nisu većina, što znači da je potčinjavanje u parlamentu većini, a ne uzvišenom Allahu.

وتشريع ما يوافق الشريعة لا بد أن يكون تحت عباءة الشريعة وانطلاقا من الخضوع لها وإلا كان
ذالك يعني الانطلاق من سلطة تشريعية أخرى غيرها وهذا هو حال البرلمانات.

A propisivanje onog što se podudara sa Šerijatom mora biti pod plaštom Šerijata polazeći sa potčinjavanja njemu, u suprutnom će to značiti polaženje sa nekedruge zakonodavne vlasti, a to je stanje parlamenata.

إن التحاكم إلى شرع الله عبادة وقربة والعبادات والقرب لا يقبل منها إلا ما كان خالصا لله
تعالى, والشرك والإخلاص لا يجتمعان, فلا يكون الشرك ظاهر الإخلاص ولا يكون الإخلاصباطن الشرك!

Zaista je tahakum pred Allahovim zakonom ibadet i približavanje (Allahu), a ibadeti i približavanje se ne primaju osim ako su iskreno (radi) Allahu(a), a širk i iskrenost se ne sastavljaju, stoga nije širk vanjština iskrenosti a ni iskrenost unutrašnjost (skriveno) širka.

بمعنى أنه ليس من اﻟﻤﺠدى أن تؤدى العبادة في شكل ظاهره الشرك في حين ان فاعلها يدعي
رسوخ قدمه في الإخلاص!

Što znači da ne priliči obavljati ibadete na način koji je u vanjštini širk, dok onaj ko ih obavlja tvrdi da je čvrst u iskrenosti.

والدليل على ذالك قوله تعالى:{تَنْ زِيلُ الْكِتَابِ مِنَ اللَّهِ الْعَزِيزِ الحَْكِيمِ ( 1) إِنَّا أَنْزَلْنَا إِلَيْكَ الْكِتَابَ
بِالحَْقِّ فَاعْبُدِ اللَّهَ مُخْلِصًا لَهُ الدِّينَ ( 2) أَلَا لِلَّهِ الدِّينُ الخَْالِصُ وَالَّذِينَ اتَّخَذُوا مِنْ دُونِهِ أَوْلِيَاءَ مَا
نَعْبُدُهُمْ إِلَّا لِيُقَرِّبُونَا إِلَى اللَّهِ زُلْفَى إِنَّ اللَّهَ يَحْكُمُ بيَْنَهُمْ فِي مَا هُمْ فِيهِ يَخْتَلِفُونَ إِنَّ اللَّهَ لَا ي هَْدِي
[3 - مَنْ هُوَ كَاذِبٌ كَفَّارٌ } [الزمر: 1

A dokaz za to je govor Uzvišenog: (Ovo je) spuštanje (Objava) Knjige od Allaha Silnog i Mudrog (1) Zaista smo ti spustili knjigu sa istinom, pa obožavaj Allaha iskerno mu ispovjedajući vjeru. (2) A zar da ne bude (samo) Allahu vjera iskreno, a oni što su uzeli mimo njega zaštitnike, ne obožavamo ih osim da bi nas približili
Allahu što više, zaista će Allah presuditi njima u onom u čeme su se razišli, zaista Allah neće uputiti ko je lažljivac i veliki nevjernik. (Prijevod značenja Ez‐Zumer 1‐3)

ففي هذه الآية إبطال لكل عمل ظاهره الشرك وإن ادعى صاحبه الإخلاص.

U ovom ajetu je poništavanje svakog djela čija vanjština je širk, pa i kad bi njegov počinilac tvrdio da je iskren.

ومثال ذالك في زماننا بعض القبوريين الذين يستغيثون بالأموات في زماننا فيقولون بصريح العبارة:
م يتوسلون به إلى

A primjer tome su neki od (obožavalaca kaburova) kuburije, koji traže pomoć od mrtvih u našem vremenu i kažu jasnim govorom: “O šejhu naš...”, sa obraćanjem njemu i upućivanjem dove njemu, kad se raspravljamo sa njima o tome, tvrde da sa njim traže od Allaha Uzvišenog.

فقولهم: "من دخل البرلمان مع إعلان النية بعدم مناصرة أي قانون مخالف للشريعة لا يمكن أن
يعتبر مشرعا" قول باطل لأن خضوع البرلماني للمبدأ الذي ينطلق منه البرلمان يجعل كل ما يصدر
عنه من تشريعات مخالفا لشرع الله, ولو لم يكن ملتزما بالمبدأ الذي يخضع له البرلمان لما دخله.

Tako je njihov govor: “Ko uđe u parlament sa obznanjivanjem nijeta, da neće potpomagati bilo koji zakon suprotan Šerijatu, ne može se smatrati zakonodavcem”, ništavan govor, zato što potčinjavanje parlamentarca, sa stanovišta parlamenta, čini sve što od njega izdaje od propisivanja zakona suprotnih Allahovom Zakonu, pa kada se ne bi pridržavao polazišta kojem se potčinjava parlament, ne bi ni ušao u njega.

أما قولهم بأن: "من دخل في عقد وفي العقد شرط يوجب عليه مخالفة الشريعة بفعل أو ترك
فأصل العقد صحيح والشرط باطل" فهذا الكلام يكون صحيحا لو أن العقد في نفسه مباح,
أما إذا كان العقد في نفسه محرما فالعقد في نفسه باطل والشرط باطل.

A što se tiče njihovog govora: “Ko uđe u ugovor, a u ugovoru se nalazi uslov koji obavezuje (iz kojeg proizilazi) suprostavljanje Šerijatu sa djelom ili ostavljanjem istog, te je osnova ugovora da je ispravan, ali je šart ništavan”, taj je govor ispravan kad bi ugovor bio dozvoljen sam po sebi, ali ako bi ugovor sam po sebi
bio zabranjen, ugovor i šart bivaju ništavnima.

مثال ذالك لو أن رجلا تزوج محرما له على شرط أن يمهرها خمرا او نحوها فالعقد باطل والشرط
باطل.

Primjer za to je kad bi čovjek oženio onu sa kojom mu nije dozvoljen brak, sa uslovom da joj za mehr da alkohol ili slično tome, pa su i ugovor i uslov ništavni.

وقد بينت أن المشاركة في هذه البرلمانات المانع لها عدة اسباب منها:

I pojasnio sam da je učestvovanju u ovim parlamentima prepreka nekoliko uzroka od kojih su:

ا تعني من الناحية العملية إقرار النظام الديمقراطي والخضوع له.

1. Da sa praktične strane podrazumijeva potvrđivanje demokratskog (uređenja) i potčinjavanje njemu.

2. Da podrazumijeva potrvrđivanje podloženja Šerijata glasanju, a to negira
potčinjavanje i predanost (njemu)

3. Da podrazumijeva učestvovanje u propisivanju

I spomenuo sam da zakonodavac sa snagom (a on je taj koji ne sprovodi zakonodavstvo djelom) ima propis kao i zakonodavac djelom.

وحتى لو افترضنا, تنزلا, أن المشرع بالقوة لا يلحق المشرع بالفعل في الحكم ,فإن المشاركة في
البرلمانات تبقى ممنوعة للسببين الأولين, وعليه يكون الدخول فيها من باب الدخول في العقود
الممنوعة لا من باب الدخول في العقود المباحة, فلا يصح في هذه الحالة الاستدلال بحديث
بريرة, أو بأن "العقد صحيح والشرط باطل".

Pa čak i kada bi pretpostavili, popuštajući, da se zakonodavac sa snagom ne spaja sa zakonodavcem na djelu u propisu, samo učestvovanje u parlamentima ostaje zabranjeno zbog prva dva uzroka, pa će biti ulazak u njih pod naslovom ulazka u zabranjene ugovore a ne pod naslovom ulazka u dozvoljene ugovore, pa nije ispravno u tom slučaju dokazivati sa hadisom Berire i sa (pravilom): “ugovor je
ispravan a šart je ništavan”.

واستدلالهم هذا ليس في محله... فالشرط الذي يتحدثون عنه لا وجود له لأن قوانين اللعبة
الديمقراطية تسمح للبرلماني بتشريع قوانين موافقة للشريعة ولا تفرض عليه مخالفتها لكنها تشترط
أن يكون ذالك انطلاقا من مبدأ الخضوع لإرادة الشعب وهو ما يحدث بشكل إلزامي عن طريق
الخضوع لحكم الأغلبية.

I to dokazivanje nije na mjestu, jer šart o kojem govore nije prisutan. Zakoni su demokratska igra koja dozvoljava parlamentarcu propisivanje zakona koji su u skladu sa Šerijatom i ne obavezuje ga da im se suprostavlja, ali uslovljava da tobude sa stanovišta potčinjenosti narodu, a to se dešava u vidu obavezivanja
putem potčinjavanja hukmu (sudu, vlasti) većine.

ولهذا أنبه إلى أن إعلان البرلماني انه لن يشرع إلا ما يوافق الشريعة لا يعني كفره بالديمقراطية ولا
يعني كف ره بالتحاكم لإرادة الشعب, لأن قوانين اللعبة الديمقراطية تسمح له بذالك.

Zato napominjem da obznanjivanje parlamentarca da neće propisivati (donositi zakone) osim one koji se podudaraju sa Šerijatom, ne znači njegovo nevjerstvo u demokratiju i nevjerstvo u suđenje htjenja (volje) naroda, zato što su zakoni demokratska igra koja im to dozvoljava.

والحقيقة أن الكفر بالديمقراطية ورفض الخضوع لإرادة الشعب لا يتحقق إلا من خلال اعتزال
المنظومة الديمقراطية برمتها وعدم المشاركة فيها بأي شكل من الأشكال.

A suština nevjerstva u demokratiju i odbijanja potčinjavanja htjenju (volji) naroda se ne ostvaruje osim prilikom udaljavanja od demokratskog sistema (uređenja), odbacivanja istog i neučestvovanja u njemu na bilo koji način.

والله أعلم
والحمد لله رب العالمين

A Allah najbolje zna
I sva hvala pripada Allahu.

أجابه، عضو اللجنة الشرعية
الشيخ أبو المنذر الشنقيطي

Odgovorio član šerijatske komisije

Šejh Ebu‐l‐Mundhir Eš‐Šenqiti